U petak predveče pred takmičenje odlazimo na lokaciju i postavljamo konstrukciju antenskog sistema i dvije gornje antene, a ostatak ostavljamo za subotu, jer smo smatralii da imamo dovoljno vremena da sve bude spremno na vrijeme. Međutim, u subotu se obistinjava meteorološka prognoza i dan počinje tmurnim oblacima i kišom iznad Trebinja i Leotara, za koju smo se nadali da će biti kratkotrajna i da nam neće predstavljati problem. Prema planu u subotu oko 11h krećemo na lokaciju put Leotara, nadajući se da je kiša završila svoj rad za taj dan, ali kako smo se primicali Leotaru tako je bivalo sve jasnije da nam vremenske prilike neće ići na ruku i da ćemo imati problema. Po dolasku na Leotar, počelo je pravo nevrijeme, prvo grmljavina i gromovi, koji su udarali nedaleko od same lokacije, a zatim jaka kiša, koja je uz par kraćih prekida potrajala sve do 15.30h . Te prekide smo iskoristili da montiramo preostali dio antenskog sistema, iako je to bilo „pomalo“ suludo raditi , jer okolo je još grmilo. Uz mnogo muke sa vjetrom, koji je takođe počeo oko 15h, uspjevamo da podignemo antenski stub oko 15.50h, ali tek tada nastaju problemi. Uključujemo tehniku i vidimo da imamo ozbiljnih problema sa antenskim sistemom. Refleksija zakucava watmetar. Na brzinu probamo da utvrdimo šta je problem, ali sve je vodilo ka samim antenama. Spuštamo teleskopski stub i sumnja pada na T koaksijalnu račvu. Otvaramo kutiju i vidimo da je pukao lem na T spoju. Na sreću imali smo malo snažniju lemilicu pa smo se nadali da ćemo to riješiti bez problema, ali jak vijetar nije dozvoljavao lemilici da se dvoljno ugrije, pa smo morali improvizovati šatorsku zaštitu od ćebadi da bi smo taj problem riješili (šteta što taj detalj nemamo zabilježen u fotoarhivi). Sve to nam je oduzelo 75 minuta vremena udarnog dijela takmičenja.

Konačno u 17.15h krećemo sa radom, ali niski oblaci i kiša, kojaje još uvijek padal u širem regionu, je pravila velike probleme na prijemu. Tek iza 18h počinje da se razvedrava i da se otvara band i polagano kreću veze. Zanimljivo , mnogo lakše su nas primale daleke stanice od bliskih, koje smo veoma slabo čuli.
Pomalo već razočarani nakon 6 časova rada u novi dan ulazimo sa skorom od oko 75 QSO, što je bilo identično prošlogodišnjem skoru, kada smo imali malo slabiji setup opreme.

Polagano nastavljamo sa radom i računamo na jutarnje bodove od Italijana, ali izgleda da smo i tu napravili previd, jer je iz godine u godinu sve manje aktivnih stanica sa juga Italije. U 10h na lokaciju stiže i Srđan E78CB i on nastavlja sa radom do kraja takmičenja.

Za razliku od prethodnih godina, ove godine smo koristili eksterni LNA sa BFG135a za 2m, prema YU1AW, koji se pokazao veoma dobro i veoma otporan na sve lokalne smetnje, ali ovaj put sa zaštitorm od atmosferskih pražnjenja, jer samo u majskom takmičenju imali peh da nam je statika uništila taj LNA usred takmičenja. Nažalost, projekat lineara sa GS31B , iako poprilično završen, nije bilo moguće koristiti, tako da smo radili sa standarnih 130w , 4x10el. Yagi i FT-897. Ovaj put od pomoći je bio i dx klaster preko gsm modema, koji je skoro neprestano radio.

I na kraju da kažemo da je urađeno 125 QSO, 51417 poena, 41 UL, 13 DXCC, ODX 765 km i QRB/QSO 411 km, što je skoro identično prošlogodišnjem rezultatu.
Prohladno vrijeme je onemogućilo da realizujemo i onaj neobavezni dio takmočenja, roštiljanje i druženje, te malo bolje prezentovanje naših aktivnosti planinarima, kojih je ovaj vikend i pored prohladnog i lošeg vremena bilo poprilično u posjeti vrhu Leotara.

Nadamo se da ćemo do početka naredne ukt sezone dovesti ured i staviti u funkciju napušteni objekat RTV na Leotaru, odamh pored našeg kontejnera, čime ćemo omogućiti većem broju članova istovremeni boravak i kvalitetniji rad i aktivnosti kako na UKT , tako i na KT.

Više foto detalja možete pogledati u galeriji sajta.